Kako mladi iz inicijative “Ide glas” uče građanke i građane aktivizmu 

Subota je u novosadskom naselju Detelinara. Između sivih socijalističkih zgrada drveće pravi tepih od žutog lišća. Ispod prastarog kestena u Ulici Nadežde Petrović okuplja se ekipa mladih ljudi. 

Rasklapaju štand. Iz torbe vade krede, papire, flomastere, loptu i druge rekvizite. Aktivisti i aktivistkinje Centra E8, koji sprovode incijativu “Ide glas”,  realizuju su da sprovedu uličnu akciju kako bi podigli svest o potrebi renoviranja igrališta na kojem se nalaze. 

Kroz granje prolaze zraci zubatog novembarskog sunca, ali volonterima nije hladno jer se zabavljaju sa klincima iz komšiluka. Crtaju po betonu, gađaju čunjeve, oslikavaju lica motivima različitih zveri. 

Među njima je i Sonja Aleksić, studentkinja psihologije koja se pre par godina doselila u Novi Sad. 

Sonja razgovara sa komšijama, objašnjava im situaciju i poziva ih da podrže inicijativu svojim potpisom. 

Očigledno je da je parkiću potrebno sređivanje. Drvo na mobilijaru je dotrajalo, tobogan je ižvrljan, ljuljaške se klimaju i postavlja se pitanje bezbednosti dece. Roditelji se žale i na osvetljenje. Zimi ranije pada mrak, pa kada završe sa poslom, na igralište sa sobom moraju da ponesu i lampe.  

“Pokušavali smo na sve načine, ali kao građani nemamo pravo da radimo bilo šta na javnoj imovini“, bespomoćno će jedan od očeva. 

Aktivisti smatraju drugačije. Prikupljene potpise će pre izglasavanja budžeta za narednu godinu predati Gradu Novom Sadu, kako bi im ukazali na to šta je građanima i građankama prioritet. 

Stotinak metara dalje, na prometnijem mestu, potpise prikupljaju i Anđela Vasković i Marina Milosavljević. One su projektne koordinatorke i doputovale su iz Beograda za ovu priliku. 

Objašnjavaju da glavni cilj akcije nije prikupljanje potpisa, već pokazivanje građanima i građankama kako mogu da se aktiviraju. 

“Na zgradama, na putu od parkića do ove raskrsnice,  videle smo polepljene naše postere. To je već pokazatelj da smo uspeli“, kaže Anđela.

Građansko aktiviranje u četiri koraka

Sonja Aleksić je sa ostalim volonterima mesec dana ranije sprovela anketu. Išla je od vrata do vrata i pitala sugrađane koji ih problemi muče. Kada bi se požalili na opšte teme poput malih penzija, inflacije, zagađenja vazduha, Sonja je fokusirala razgovor na lokalne teme jer na njih mogu uticati direktnije i efikasnije.

Drugi korak bio je analiza dobijenih odgovora. Oko 2.000 Novosađanki i Novosađana podelilo je svoje mišljenje, probleme i potrebe sa volonterima. Sledeći izazov bio je da ekipa inicijative “Ide glas” izabere na koji će se problem fokusirati – šta je ono oko čega će se ljudi najviše angažovati. 

“Što se tiče igrališta na Detelinari, građani su nam već tokom ankete rekli da bi nam pomogli ako nešto pokrenemo“, kaže Anđela. 

Treći korak je trebalo da bude organizovanje sastanka sa svim anketiranima koji su ostavili svoje kontakte. Međutim, zbog nesreće na železničkoj stanici koja se dogodila par dana pre zakazanog termina, sastanak je otkazan. 

Četvrtom koraku smo svedočili te novembarske subote na igralištu. Volonteri su pozivali zainteresovane građane da im se priključe i potpišu peticiju sa konkretnim zahtevom. 

“I pre nego što smo postavile štand, dočekali su nas ljudi sa kojima smo već bili u kontaktu“, kaže Anđela.  

Objašnjava da se na taj način pokazalo da je akcija bila uspešna jer su se građani pokrenuli oko nečeg što je njima važno. Osim što su potpisivali peticiju i lepili plakate, komšije su širile informacije o ovoj akciji putem Viber grupa i  uključili su se u prikupljanje potpisa.

View this post on Instagram

A post shared by Storyteller | Serbia (@storyteller.rs)

“Nama je važno da ljudi nauče proces, kako bi i bez nas mogli da pokrenu inicijativu i komuniciraju sa lokalnom samoupravom”, navodi Anđela.

Šta je “Ide glas”?

Inicijativa “Ide glas” nastala je kao kampanja Centra E8, organizacije usmerene na rad sa mladima širom Srbije, sa fokusom na rodnu ravnopravnost, prevenciju nasilja i značaj aktiviranja u društvu. Cilj inicijative bio je da poveća izlaznost na beogradske izbore 2022. godine. 

Oko 100 mladih je učestvovalo u širenju ideje kroz kampanju “od vrata do vrata”.  Takođe su kreirali promotivni materijal, istraživali i pisali tekstove za omladinski portal Zoomer.rs na ovu temu. U deset opština u kojima je kampanja bila sprovedena, izlaznost je povećana za 2,35%. 

Inspirisana uspehom, ekipa E8 nastavila je da širi inicijativu kako bi podstakla građane da se politički angažuju i van izbora, pokazujući im praktično kako mogu pokrenuti lokalnu inicijativu. 

Više od 140 mladih je u u 33 opštine širom Srbije radilo na podsticanju političke participacije, kroz četiri koraka: od ankete i analize, preko sastanaka, do konkretne akcije. Pokrenuto je 13 inicijativa od kojih su dve uspešno realizovane: u Zrenjaninu i Kuli.

U Zrenjaninu se kao problem istakao nedostatak ulične rasvete u delovima grada. Zrenjaninci, naročito Zrenjaninke su se osećale nebezbedno, pa su noću išle okolnim, daljim putevima. Pritisak na vlast je vršen pokretanjem peticije, a vest o tome se širila komšijskim ali i medijskim putem. Kada su predstavnici vlasti čuli za peticiju, izdali su hitan nalog da se popravi postojeća ulična rasveta. Ipak, pojedini delovi grada su i dalje ostali neosvetljeni, pa na  ovom problemu treba još raditi. 

U Kuli je postojao problem divljih deponija, koji je delimično nastao zbog toga što je pojedinim stanovnicima kontejner bio daleko. Grupa mladih iz opštine pokrenula je peticiju za postavljanje 11 kontejnera i redovno odnošenje smeća. Ubrzo su bili pozvani na razgovor kod gradonačelnika i novi kontejneri su postavljeni na dve lokacije. 

“U oba slučaja je bilo dovoljno da se načuje da mladi prikupljaju potpise. Za probleme gde je potreban manji budžet, nekada je potrebno jako malo truda da on bude i rešen“, kaže Marina Milosavljević. 

Dodaje da cilj ovih akcija nije bio da građani ulažu svoja sredstva i vreme da popravljaju zajedničke stvari, jer već postoje sredstva koja su izdvojena za to, a to je gradski budžet. Poenta je da građani shvate da je normalno da lokalna samoupava komunicira sa svojim građankama i građanima. 

“Njih ne mogu da motivišu naše lepe reči o demokratiji, koliko može da ih motiviše da je to neko već probao i da je uspelo“, kaže Marina sa osmehom. 

“Ide glas” iz perspektive građana

Stotinak kilometara južnije od Detelinare, na ulaznim vratima se čulo zvono. Otvorio ih je Dušan Trifunović Milešić. 

“Dobar dan, mi smo aktivisti incijative Ide glas iz Beograda. Radimo anketu. Možete li nam reći šta za Vas predstavlja najveći problem u Vašem komšiluku?” 

“Nedostatak ulične rasvete, neadekvatna kanalizaciona mreža“, kratko će Dušan, vrlo zainteresovan za dalji tok procesa, jer je ranije čuo za ovu inicijativu od kolega sa fakulteta.

“Kada završimo sa anketom, planiramo da pokrenemo inicijativu za rešavanje problema za koji pogađa najviše ljudi. Da li želite da nam se pridružite?”

Dušan je prihvatio i ostavio svoj kontakt. Odazvao se pozivu da prisustvuje sastanku. 

“Preglasan sam od strane komšija. Ostali su kao najveći problem istakli nepostojanje saobraćajne signalizacije na najfrekventnijoj raskrsnici u našem kraju”, prepričava Dušan. 

Ipak, nije odustao od inicijative da se reši taj problem. Zalagao se za njegovo rešavanje isto koliko i sami aktivisti.  

Dušan primećuje nepoverenje u bilo kakav vid aktivizma kod svojih komšija. Razume ovu pojavu jer se politika doživljava kao nešto nemoralno, nečasno, što, kaže, nije tačno. 

Na ovo ukazuje i Alternativni izveštaj o položaju mladih iz 2024. godine, koji kaže da su mladi uglavnom nepoverljivi prema institucijama. Na skali od 1 do 5, gde je 1 potpuni nedostatak poverenja, a 5 veliko poverenje, tela poput predsednika lokalne samouprave, Narodne skupštine, Vlade i ministarstva nose ocenu ispod 2. Najmanje poverenja mladi imaju u političke partije koje su u proseku ocenili sa 1,37. 

Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) koja je učestvovala na izradi izveštaja kaže da zatvorenost institucija ka građanima i manjak dijaloga u društvu stvaraju atmosferu da se ništa ne može promeniti.

“Ukoliko ste mlada osoba, znate da se vaš glas neće čuti, da vaša inicijativa neće ostvariti neku promenu, i zašto biste uopšte učestvovali u njoj”, Milica ukazuje na logiku apatije. 

“Treba ohrabriti ljude da učestvuju u rešavanju problema ili da vrše pritisak na donosioce odluka kako lokalnih, tako i nacionalnih. Pretpostavljam da će u kasnijoj fazi biti problema i sa institucijama, jer znamo da su često neme na potrebe građana”, nadovezuje se  Dušan Trifunović Milešić. 

Ovo je možda i najveća prepreka sa kojom se susreću građanske inicijative. Tako Anđela, koordinatorka Centra E8 objašnjava zbog čega su od 13 inicijativa, plodom urodile samo dve. 

“Inicijative često ne sprovodimo u prijateljskom okruženju, niti imamo opštinu koja želi da reaguje i koju zanima to što radimo”, kaže. 

Takođe, prepreka je i to što su institucije trome i, ukoliko reaguju, njihova reakcija je spora. S druge strane, projekti koje sprovodi Centar E8 imaju ograničeno trajanje, samim tim i ograničene kapacitete. Pored toga, i volonteri, koliko god motivisani, imaju svoje fakultete, poslove, porodice, hobije kojima bi pored aktivizma, voleli da se posvete.

Mladi nisu pasivni, već onemogućeni

Aktivistkinja Sonja Aleksić voli da se uključi u zajednicu u kojoj živi, ali kaže i da se sama ponekad oseća kao da je odlazak u drugu zemlju jedino rešenje.

Oseća se nesigurno, kao da nema kontrolu nad osnovnim potrebama, kao što je bezbednost, posebno nakon 1. novembra, kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, usmrtivši petnaestoro ljudi. Zbog hapšenja studenata koji su učestvovali na protestima na kojima se traži odgovornost za pomenuti događaj, Sonja kaže da je hrabro aktivirati se na bilo koji način, kada se javnosti šalje poruka da mladi koji se bore za svoje vrednosti završe u pritvoru. 

“Pitanje je kolike su mogućnosti mladih i koliko se oni usuđuju”, kaže ona. 

Više od polovine ispitanika u Alternativnom izveštaju o položaju mladih smatra da politički sistem u Srbiji  ne omogućava učešće mladih u političkim procesima. Ovaj rezultat ogleda se u sistemskoj praksi koja onemogućava mladima da deluju na bilo koji način. Tako se sugeriše da umesto pokušavanja da se nešto promeni, treba pratiti popuste za karte u jednom pravcu van ove zemlje. 

“Mladi nisu pasivni, oni su sistemski obeshrabreni”, kaže Milica Borjanić. 

Psiholog Srđan Dušanić razume odakle potiče bespomoćnost. On je sa još dvojicom kolega uradio istraživanje “Građansko i političko učešće mladih – psihološki pristup”. Kaže da duga tradicija raznih pošasti u društvu, polako i dosledno ubija motivaciju i veru kod ljudi da se nešto može popraviti.

“Mladi nisu toliko nezainteresovani za društveno učešće, ali ne u obliku koji im se to trenutno pruža”, kaže Dušanić, misleći na politikanstvo. 

Dodaje da je, uprkos tome, potrebno da ljudi shvate da nemaju drugi bolji izbor, osim da uporno pokušavaju da naprave određene promene na bolje. Bespomoćnost i kuknjava za njega nisu opcija. Podseća da je pogubno prebacivati odgovornost na drugoga, jer se tako uglavnom ništa ne menja. 

“Svaki čovek treba da počne sa uređivanjem svog dvorišta. Tako može da stvara mala pozitivna ostrva koje će povezati sa drugima dok ne postanu kontinent. A ono što je toksično će postati izolovano ostrvo dok jednom ne nestane”, veruje Dušanić. 

Dušan Trifunović Milešić sređuje svoj komšiluk. Saradnja sa inicijativom “Ide glas” ga je motivisala da ne sedi skrštenih ruku i očekuje da će neko drugi da popravi stvari umesto njega. Redovno potpisuje peticije, odlazi na proteste, učestvuje u različtim ekološkim akcijama, poziva druge mlade ljude da iskoriste svoje pravo glasa. 

“Mladi treba da budu pokretači pozitivnih promena u našem društvu”, zaključuje Dušan.